Образовање за одрживи развој

Идеја одрживог развоја се темељи на три подједнако важне и међусобно повезане компоненте:

• друштво (социјална компонента)
• привреда (економска компонента)
• животна средина (еколошка компонента)

Човек је као део природе у сталној интеракцији са њом и његове активности могу утицати на поремећај природне равнотеже.
Неке поремећаје природа може неутрализовати, али су проблем оне активности које резултирају трајном променом равнотеже неког система.
То проузрокује додатне поремећаје равнотеже у природи, јер су екосистеми међусобно повезани па се поремећај у једном екосистему може одразити у мрежи екосистема, а можда чак и у глобалном систему. Овакву ситуацију додатно компликује то што су многи ресурси, без којих не можемо, необновљиви.

 Економска компонента одрживог развоја обухвата контрадикторне процесе – потрошња покреће привреду, али истовремено може угрозити животну средину. У том смислу се и наметнуо као изазов за државнике и привреднике, избор технологија и пројеката који ће са једне стране донети добит за друштво, али ће у најмањој могућој мери штетити животној средини. Модерна друштва која брину о својим грађанима и животној средини усмеравају свој развој не само према економском расту и бруто друштвеном производу, већ и индексу хуманог развоја.

Друштво тежи задовољењу основних потреба својих чланова, међутим одређене друштвене групе и појединци теже задовољењу својих специфичних потреба. Због тога врше притиске на владајуће структуре. Тако долази до промене које ако су у складу са вредностима као што су једнакост и равноправност, доводе до развоја друштва, за разлику од оних промена које поштују само потребе одређене друштвене групе.

 Концепт образовања за одрживи развој је настао раних 90-их година 20. века. Документ након кога је синтагма за одрживи развој ушла у широку употребу и којoм су постављени темељи образовања за одрживи развој је Агенда 21 – Програм промена за 21. век, усвојена на Конференцији УН у Рио де Женеиру, 1992. Самит у Јоханесбургу  (Рио + 10), 2002
кao нajвaжниje принципe прoмoвисао je:

1. Eкoнoмски, eкoлoшки и сoциjaлни прoблeми су сaстaвни деo кoнцeптa oдрживoг рaзвoja.
2. Oбрaзoвaњe за oдрживи рaзвoj трeбa дa будe интeрдисциплинaрнo и да пoчивa нa свeстрaнoм и глoбaлнoм приступу.
3. Нaстaвници/e трeбa дa пoдстичу критичкo мишљeњe учeникa/цa и студeнaтa кaкo би рaзвили/e њихoву визиjу oдрживoг рaзвoja.
4. Oдрживи рaзвoj трeбa дa будe укључeн у свe oбрaзoвнe прoгрaмe нa свим нивoимa.
5. Обрaзoвaњe je прoцeс кojи трaje читaвoг живoтa, билo нeфoрмaлнo или фoрмaлнo.
6. Oбрaзoвaњe трeбa дa oспoсoби људe дa сe бoрe зa пoзитивнe прoмeнe у живoтнoj срeдини.

Писмо Индијанског поглавице Сијетла, са северо-запада САД-а, тадашњем председнику (Френклину Пирсу, 1854.год.) представља еп о одрживом развоју, шта је то одрживи развој..., како се постиже..., кo га и како нарушава..., како да се одржи такав развој..., вреди прочитати...

• Април 2015 [1]
• Март 2015 [4]

• Генерална [4] 
• Екологија [2] 
• Hemija [1] 

• Нови резултати се постижу новим средствима и методама рада.
• SAOBRAĆAJ KAO UZROČNIK ACIDIFIKACIJE
• Kiselost
• Одрживи развој
• Честитамо!